Nove svetske sile se uključile u rat: Dve su na strani Putina, dve ostrašćeno protiv Rusa!

Sumnje u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

Ispod radara prolazi sve veća uključenost istočnoazijskih sila u rat u Ukrajini. Osim nedavnog dolaska najmanje 10.000 severnokorejskih vojnika na rusku stranu, te sve veću ulogu Kine, Japana i Južne Koreje, postavlja se pitanje vode li te zemlje u razorenoj Ukrajini proksi sukob. Kako stvari stoje, odgovor na ovo pitanje je potvrdan. Svi pokazatelji ukazuju na to. Ukrajina je postala poligon za natecanje u nametanju interesa istočnoazijskih zemalja na globalnoj sceni, piše Forejn polisi.

Ruska agresija na Ukrajinu ima sva obeležja proksi rata. Moskva je jasno artikulisala stajalište da Ukrajina nije nezavisna država i da je pravi cilj te invazije Zapad, odnosno Sedinjene Američke Države. Članice NATO i nekoliko drugih zapadnih zemalja u toj borbi podupiru Ukrajinu isporukom oružja.

Zapad obranom Ukrajine zapravo želi da oslabi Rusiju, a to je jasno rekao i američki ministar obrane Lojd Ostin koji je javno priznao da "želi da vidi Rusiju oslabljenu", kaže Forejn polisi.

I dok je uključenost Zapada potpuno jasna u celoj ovoj priči koja je već do sada odnela stotine hiljada života, kakva je priča s istočnoazijskim državama? Je li ovaj rat i njihov, te ako jeste, s kojim ciljem?

Kina dobro živi od Rusije

Krenimo s onima koji su na strani Rusije. Iako se Kina od samog početka rata suzdržava od otvorenog snabdevanja Rusije oružjem, uveliko su radili na tome da Moskvi osiguraju sposobnost da nastavi s delovanjem u Ukrajini. Ne samo da su se protivili zapadnim sankcijama, nego su koristili svoj uticaj na globalnom Jugu da smanje osudu Rusije.

Rusija, dodajmo, većinu svoje bojne robe i komponenti uvozi iz Kine, a kako tvrdi američki državni sekretar Antoni Blinken, Kina sada snabdeva Rusiju s oko 90 odsto uvoza mikroelektronike i 70 odsto uvoza alatnih strojeva.

Prema carinskim podacima, Peking svakog meseca isporučuje u Rusiju više od 300 miliona dolara robe s dvojnom namenom, a važno je podsetiti i da je kineska vojska učestvovala u vojnim vežbama u Belorusiji ovog leta, samo nekoliko kilometara od poljske granice.

Severna Koreja je najdirektnija od svih

S druge strane, Severna Koreja je zauzela daleko direktniji pristup. Na početku agresije bili su jedna od samo pet država koje su glasale protiv rezolucije UN-a koja se protivi ruskoj agresiji, a sada su ratificikovali sporazum kojim se obe države obavezuju da pomognu jedna drugoj u slučaju napada.

Severna Koreja snabdela je Rusiju topničkim granatama i balističkim projektilima kako bi obnovila sve manje zalihe municije. Ali najveći korak dogodio se prošlog meseca, kada je Severna Koreja poslala oko 10.000 vojnika u Rusiju, od kojih se neki već bore u regiji Kursk, a prema raspoloživim informacijama prva tela severnokorejskih vojnika već se vraćaju u sanducima u domovinu.

Na stranu Ukrajine stala su dva saveznika Sjedinjenih Američkih Država. Japan je u početku koordinirao sankcije sa zapadnim partnerima, a načini na koji Ukrajini pružaju pomoć, brojni su.

Japan puno pomogao

Vojna vozila, bespilotne letelice, ali i 12 milijardi dolara druge pomoći čine Japan jednim od najvećih donatora napadnutoj zemlji. Takođe su i revidirali svoja ograničenja na izvoz oružja, omogućivši prenos projektila Patriot proizvedenih u Japanu u Sjedinjene Američke Države, čime su pomogli da američke zalihe ostanu stabilne čak i kada se deo te opreme šalje u pomoć Ukrajini.

Doprinos su dali i diplomatski, iskoristivši svoje veze kako bi delovali na skupljanje pomoći Ukrajini. Na primer, tokom japanskog predsedanja G-7 2023., tadašnji premijer Kišida Fumio uputio je pozive raznim zemljama s globalnog juga kako bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da učestvuje s njihovim predstavnicima na samitu u maju.

Južna Koreja se od samog početka sukoba suzdržavala od isporuke oružja Ukrajini, ali su pružili znatnu humanitarnu pomoć, kao i onu u razminiranju i vojnoj opremi. Takođe su se priključili sankcijama protiv Kremlja te baš poput Japana obnovili američke zalihe oružja, opskrbljujući Sjedinjene Države topničkim granatama i time dajući mogućnost Vašingtonu da šalje granate u Ukrajinu.

Južna Koreja pomogla Americi, dobar posao i u Poljskoj

Južna Koreja je, osim toga, jako povećala izvoz vojne opreme u Poljsku, a nakon informacije o dolasku severnokorejskih vojnika u Ukrajinu, razmatraju i još veću potporu, odnosno snabdevanje Kijeva oružjem.

Jasno je iz svega ovoga da ove četiri istočnoazijske zemlje vode proksi rat. Peking i Pjongjang žele da Moskva prevlada u ovom sukobu jer dele rusku viziju postzapadnog poretka u kojem su SAD i saveznici oslabljeni, a Putina Kim Džong Un i Ksi Jinping vide kao saveznika u toj borbi.

Slična je motivacija Tokija i Seula. Tokiju ovakav poredak odgovara, a ponajviše zabrana menjanja granica silom nakon završetka Drugog svetskog rata.

Seul, osim zabrinutosti zbog saveza Severne Koreje i Rusije, takođe je motivisan da osujeti pokušaje promene trenutnog stanja. Zajedno, njihove akcije za pomoć Ukrajini da prevlada takođe imaju za cilj da pošalju poruku Kini i Severnoj Koreji da svaki pokušaj nasilne promene statusa kvo dolazi sa strašnim posledicama.

Šta kada dođe Tramp?

Treba reći da bi se razmera podrške zaraćenim stranima mogla i menjati, zavisno o tome koliko će SAD i Rusija ostati predani u razdoblju koje je pred nama. Trampov, na početku teksta spomenuti, povratak u Belu kuću mogao bi da rezultira velikim promenama u politici SAD.

Podsetimo, novoizabrani američki predsednik najavio je da će rat okončati za jedan dan, ali još niko ne zna na koji to način planira postići, podseća Forejn polisi.

Dođe li do toga, proksi rat istočnoazijskih zemalja u Ukrajini prestaće istog trena. Ako se sukob nastavi, a potpora SAD Ukrajini padne, Japan i Južna Koreja neće odustati od pomoći, ali će ona sigurno biti u manjem obimu. Severna Koreja i Kina gotovo sigurno neće smanjiti svoju uključenost jer zajednički cilj koji ih ujedinjuje za sve je tri zemlje od ključne važnosti.

Cilj svima ostaje isti. Podupirati treću stranu da potkopa sposobnost njihovih konkurenata, a za sve to će neko drugi plaćati životom.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr/M.L.)